"A mi nastavljamo pricu o bivsem predsedniku nase bivse republike." Gledam TV danas i voditeljka izgovara tu recencu. Pa sam pomislio u kolikom broju zemalja na svetu je normalno da cuju takvu recenicu. Mislila je na Milosevica.
Ja sam ziveo u SFRJ, SRJ, Zajednica Srbija i Crne Gore, sad zivim u Srbiji, ubrzo ce ta Srbija biti bez Kosova, znaci bice to peta zemlja u kojoj zivim, u sred Balkana i kazu Evrope. Ja jednostavno nisam imao materijala da zavolim nesto na taj nacin, nisam imao sta i kad sam pokusao. Istoriju koje druge drzave prozive za dvesta, cetiristo godina, mi smo proziveli za dvadeset. Upgrades smo za putovanje kroz vreme, u wormhole smo i znamo da to mora tako. Negde brzinom od 20 godina na sat, negde duzom brzinom, ali prices will rise i goverments will fall, pa bio ti Egipat ili Izrael, isto ti dodje na skali od nula do jedan.
Jedna zemlja, vreme, prostor, magistarski rad o bezlicnosti se moze napisati na temu Srbije. Gubi se kroz zivotna doba, dolazi ni-od-kuda, ne ide nikuda, a evo je ovde (Popaj). Nemas vise osecaj ni za hard feelings. Dignes ruke, instiktivno ako te vec sramota da pokazes da si I svesno digo ruke ili ne zelis da pokazes, ali ti deep down ta rec, teritory nista ne znace, jer i kako bi kad ne postoji, nikad nije (1987).
Znaci to je moja realnost. Realnost koju ja zivim. I koja me ni na koji nacin ne dotice 24/7 btw. 24/7 mi nije ni na kraj pameti.
Pricam li izvan tih okvira, romantizirao bih mitove, za koje usput i nemam mrtve (jel njih mrtvi pamte?) da me podsete na detalje, tih, mitova.
Ti imas drugaciju realnost. Prvo i najbitnije i razlog sto pricamo o ovome jel, je to sto tebe tvoja dotice, definise te, identifikujes sa sa njenim delom, blize te odredjuje samoj sebi kao osobu, jasnija si toj Petri iz ogledala zbog nje(?) nekako.
Ona je stamena, istorijska, hronoloska, linearna, ima karakter, pobednicki! karakter, ponosna je. Ta nacionalna realnost.
I to je meni neshvatljivo i retardirano mi je. Ali dobro, ne znam to, ne znam o tome, nisam imao nacin da saznam, kao da me pitas sta je iza granice svemira, ne znam, nije nista, nije moj prostor I vreme pa ne mogu da ti odgovorim. I zugam te zbog toga kad mi je simpa.
Ali, sad dolazimo do drugog, i mozda jednako bitnog razloga ustvari, jer da ja nisam iz Srbije, takodje ne bi pricali o ovome, sto je tebi ta definisuca realnost delom zasnovana na pobedi nad narodom iz kojeg sam ja. Proživljena realnost kad si bila mala, a kasnije i utemeljena ucenjem obrazovnog sistema (vi imate ime za taj neki rat Domobranski rat, pokazacu ti moju istoriju iz osmog razreda, o ratu u Bosni I Hrvatskoj ima bukvalno 3 recenice u zadnjoj lekciji iz knjige, koju niko ne uci jer je raspust blizu I ocene su zakljucene) kad si malo poporasla.
A posto sam ja iz Srbije jel, zemlje kakvu je shvatam I kakvom je živim vec 26 godina, prvo mi dodje pod oko ta bezlicna, promenljiva, bez-karakterna strana te price, koja je kao serija snova, in one I was running in another all I seem to be doing was climb, pa kad pritom odmah vidim da je kod tebe ona obojena, ta prica, pa jos obojena nekom krvlju, koje tera na moc, na šenluk, na diku, ne mogu da ostanem ravnodusan, jer em ti nisi (ravnodusna), a volimo da se ne slazemo ponekad (dodje rec), em mi je malo izvitoperen (vise nije samo retardiran) taj izvor energije koji crpes (ne crpes direktno), bio bi mi i da sam iz Spanije, ovako samo znam detalje, detalje druge strane (znam sopstveni jezik ako nista drugo - kako tako ali ga znam - ne mogu dovoljno da se distanciram da me ne razumes pogresno), i to me nekako cini i kvalifikovanijim da primetim to sto primecujem.
Pisem sa mob pa ne mogu da se vracam da procitam sta sam napisao I jel ima smisla...
Elem. Primecujem da mi je to gap, gift & curse, razonoda i želja za dubljim upoznavanjem necije licnosti (u ovom slucaju tvoje). I voleo bih da mozemo elementarnije, iskonskije, bez statistike nekako, kao sto pricamo i zivimo bilo sta, kao da smo sami na svetu, da popricamo, prozivimo to, ne danas, ne sutra, nego onako, usput, kao sto ti zivimo kosu ili 2 cm. Bez uz-stezanja da ce neka strana ostati krnja, ostavljena bez necega.
Za mene to nije prica iz koje mozes da get into any kind of win. A ti si nekako u win fazonu. Koji mi apsolutno ne smeta ali mi nije čist, ovako, iz špansko-srpske perspektive.
Eto.
Naravno. Nista od ovog napisanog ne utice na to koliko te volim, ali je meni ponekad u vazduhu, kad razmisljam o tebi, pa reko da ti napisem.
Ne spava mi se, a ti si legla, bila si na Djolea i nisi me pozvala ni jednom off tpc.
Sta li sam se sve nalupetao...
Ljubim. Still i rly.
x
